Često ste čuli da “sve ide iz glave”, ali u psihosomatici je preciznije reći da sve ostaje u telu.
Emocije koje uporno ignorišemo jer su nam teške i osećaj kojim dugo ne želimo da se bavimo zato što zahteva neku promenu, ne nestaju bez traga. Postaju simptom. Dve najmoćnije, a često suprotstavljene sile koje oblikuju naše zdravlje su bes i bespomoćnost.
Iako deluju kao suprotnosti, jer se jedna manifestuje kao eksplozija spolja, a druga kao zamrzavanje iznutra, njihov krajnji cilj je isti: one su način na koje telo pokušava da obradi i izrazi ono što um ne može (ili ne želi) da procesura.
Evo kako ove dve emocije, kao dve različite krajnosti stresa, utiču na naše fizičko zdravlje.
Sličnosti između besa i bespomoćnosti
Pre nego što ih razdvojimo, važno je razumeti šta im je zajedničko. I bes i bespomoćnost su, u svojoj osnovi, reakcije na pretnju ili gubitak.
- Biohemijski udar: Obe emocije pokreću snažan odgovor autonomnog nervnog sistema. Bilo da želimo da se borimo (bes) ili da se predamo/zamrznemo (bespomoćnost), telo se preplavljuje hormonima stresa (kortizol, adrenalin).
- Hronično neiskazivanje emocija: Problem nije u tome što osećamo bes ili nemoć. Problem nastaje kada te emocije gutamo. Kada “progutate” emociju, vi zapravo usmeravate ogromnu količinu energije ka unutra, ka sopstvenim organima i tkivima.
- Poruka o granicama: Obe emocije šalju signal da je neka naša granica povređena. Bes kaže: “Ne smeš to da mi radiš!”, dok bespomoćnost tiho priznaje: “Ne mogu ništa da učinim da promenim ovu situaciju.”
Bes: Vatra koja se guta
Bes je energija mobilizacije. Biološki je neophodna za akciju, za borbu. Kada se ta energija ne ispolji (zbog vaspitanja, socijalnih normi ili straha), ona se okreće protiv nas.
Psihosomatski potpis besa: Potisnut bes je poput ekspres lonca kome se pokvario ventil. Pritisak koji dostigne određeni stepen, izaziva eksploziju. Neki od tipičnih primera ispoljavanja:
- Kardiovaskularni sistem: Visok krvni pritisak je klasičan primer “ključanja” koje se ne vidi spolja. Telo je stalno spremno za borbu koja se iščekuje.
- Glavobolje i migrene: Često predstavljaju sukob između impulsa izazvanih potrebom za reakcijom (da se vikne, udari) i kontrole, kao i unutrašnjeg sukoba između suprotstavljenih potreba ili vrednosti.
- Problemi sa jetrom i žuči: U mnogim tradicijama, jetra je “sedište neiskazanog besa”.
- Oštećenje zuba stezanjem vilice: Škrgutanje zubima noću je fizička manifestacija “držanja jezika za zubima” tokom dana.
Bespomoćnost: Led koji parališe
Ako je bes “borba”, bespomoćnost je “zamrzavanje”. To je stanje u kojem je sistem procenio da je pretnja prevelika i da borba nema smisla. Telo tada povlači energiju i na neki način se gasi, kako bi preživelo neizdrživo.
Psihosomatski potpis bespomoćnosti: Dok bes udara jako i brzo, bespomoćnost deluje sporo, tiho i duboko, iscrpljujući resurse.
- Imuni sistem: Hronični osećaj nemoći je jedan od najvećih supresora imuniteta. Telo kao da odustaje od odbrane granica, kako spolja, tako i iznutra (česte infekcije).
- Autoimune bolesti: Kada ne možemo da se odbranimo od spoljnog “neprijatelja”, telo počinje da napada samo sebe. To je krajnji čin neispoljene agresije pomešane sa nemoći.
- Depresija i hronični umor: Osećaj “težine” u telu, nemogućnost pokreta, bolovi u leđima (poput tereta koji se nosi).
- Kožna oboljenja (psorijaza, ekcemi): Koža je granica. Kada se osećamo bespomoćno da zaštitimo svoje granice, koža reaguje upalom, stvara “oklop” ili postaje porozna.
Kako razlikovati šta vas muči?
Ponekad je teško razlikovati ove dve emocije jer se često smenjuju. Ispod velikog besa često se krije duboka nemoć (pa vičemo jer se osećamo nemoćno).
- Ako su vaši simptomi akutni, bolni, pulsirajući (upale, bolovi, pritisak) – verovatno je u pitanju neprerađena energija besa.
- Ako su vaši simptomi hronični, iscrpljujući, vezani za pad funkcije (umor, loše varenje, slab imunitet) – verovatnije je reč o dubokoj bespomoćnosti.
Put ka isceljenju
Razumevanje je prvi korak. Telo nikada ne laže; ono samo glasno izgovara istinu koju smo mi prećutali.
- Priznanje: Dozvolite sebi da kažete da ste besni ili da se osećate nemoćno. Imenovanje emocije smanjuje njen pritisak u telu. Iskazivanje može da bude i kroz pisanje, ne morate da izgovarate ništa.
- Kretanje: Bes traži akciju (brza šetnja, vežbanje, trčanje, vikanje). Bespomoćnost traži sigurnost i postepeno osnaživanje (nežna masaža, tople kupke, svesno disanje, lagano istezanje).
- Rad na uverenjima: Zapitajte se – koga ste morali da slušate, pa niste smeli da se ljutite? Ili, ko vas je ubedio da nemate moć da utičete na svoj život?
Vaše telo je vaš saveznik. Simptomi nisu kazna, već poziv na vraćanje sebi.
P.S. Ako želite dublje da istražite vezu između potisnutih emocija i fizičkog zdravlja, evo predloga knjiga za bolje razumevanje ovih mehanizama:
Gabor Mate – “Kada telo kaže ne” i “Mit o normalnom” Ovo je odlično štivo sa mnoštvom primera za razumevanje veze između bespomoćnosti, preterane ljubaznosti (supresije besa) i autoimunih i drugih bolesti. Mate detaljno objašnjava kako nemogućnost postavljanja granica direktno utiče na imunitet.
Ridiger Dalke – “Bolest kao govor duše” i “Bolest kao put” Za one koji žele dublju simboliku simptoma. Dalke sjajno obrađuje teme poput jetre kao organa besa i kožnih oboljenja kao problema sa granicama i kontaktom.
